Preduzetnička nedoumica: Koja pravna forma je najbolja za moj biznis

Jan 16, 2018 |

Načinila si prvi korak ka ostvarenju svojh ciljeva i odlučila da pokreneš sopstveni posao i registruješ biznis? Sledeće pitanje koje se nameće je “Kako taj biznis registrovati?” Postoje razne debate na ovu temu i mi smo odlučile da ovaj post posvetimo večitoj dilemi – preduzetnik ili d.o.o?

Ukoliko ipak još uvek nisi došla na ideju koji bi to posao iz snova mogla da pokreneš i budeš sama svoj gazda, predlažem ti da pročitaš post 8 ideja kako da osmisliš svoj biznis. Ko zna, možda ti zasvetli prava lampica. 🙂

Pre nego što se uopšte upustiš u putovanje zvano administracija, tvoja prva odluka treba da bude kako želiš da tvoja firma bude registrovana. Međutim, da bi uopšte mogla da doneseš bilo kakvu odluku, potrebno je znaš koje opcije imaš na raspolaganju, da se naoružaš znanjem i znaš prednosti i mane svake od ponuđenih opcija.

Postoje dva osnovna pravna oblika u kojima možeš da registruješ svoju firmu:

  • Preduzetnik
  • Privredno društvo

Ko je preduzetnik?

Preduzetnik je poslovno sposobno lice koje se registrovalo za obavljanje određene vrste delatnosti radi sticanja prihoda. Dakle, preduzetnik je pojedinac, odnosno fizičko lice koje je dobilo dozvolu da obavlja određeni posao.

Preduzetnik svoju delatnost obavlja pod poslovnim imenom. Poslovno ime obavezno mora sadržati ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku “preduzetnik” ili “pr” i sedište.

Preduzetnik odgovara za firmu ličnom imovinom.

Ukoliko bi se registrovala, recimo, kao preduzetnica, to znači da sav prihod ide direktno tebi, ali isto tako lično si odgovorna za obaveze. To znači da ako tvoja firma (ne daj Bože) upadne u dugove, odgovaraćeš lično svojom svojinom.

Privredna društva ili preduzeća

Privredna društva su pravni subjekti, odnosno pravna lica koja su se registrovala za obavljanje određene delatnosti radi sticanja profita. Osnivač privrednog društva može biti jedno ili više fizičkih lica, ali i drugo pravno lice. Dakle, preduzeće može da osnuje preduzeće. 🙂

U zavisnosti od osnivačkog udela, osnivači će imati određeni procenat u vlasništvu tog društva i u odnosu na procenat u vlasništvu deliće i dobit. Naravno, vlasnici svoje udele mogu prodati pod određenim uslovima.

Vlasnici takođe mogu biti zaposleni u svom preduzeću i za to primati platu.

Društvo sa ograničenom odgovornošću kod nas je najzastupljenije i svima je dobro poznato po svojoj skraćenici d.o.o. Ono što je najkarakterističnije za d.o.o. (i najveća razlika u odnosu na preduzetnike) je to što za sve obaveze društva odogovara ono samo, ne i imovina njegovih vlasnika. Tako da u slučaju da nešto krene po zlu, rizik po tvoju ličnu imovinu, u slučaju da osnuješ d.o.o, bio bi najmanji.

Naravno, kao i u svemu, postoji caka: ovo pravilo važi isključivo ako se poštuje pravilo o odvojenosti imovine društva od imovine njegovih osnivača.

Društvo sa ograničenom odgovornošću kod nas je najviše zastupljeno (čak oko 90% privrednih društava) jer predstavlja najekonomičniju i najfleksibilniju formu pravnog društva.

Ortačko društvo nastaje udruživanjem najmanje dva ortaka, koji mogu biti i fizička i pravna lica. Oni, kao što je slučaj kod preduzetnika, svojim sredstvima sami neograničeno odgovaraju za obaveze društva.

Komanditno društvo je neka sredina između društva sa ograničenom odgovornošću i ortačkog društva. U ovom slučaju, jedan od osnivača odgovara celokupnom svojom imovinom, a ostali samo do visine svog uloga.

Akcionarsko društvo karakteristično je po tome što je celokupan kapital podeljen na akcije. U zavisnosti od broja akcija koje poseduju, akcionari će deliti i profit koji društvo ostvari. Akcionarska društva najčešća su pojava kod velikih investicionih projekata. Kao i kod društva sa ograničenom odgovornošću, akcionari ne odgovaraju svojom imovinom.

Postoje dva tipa ovog oblika privrednih društava, a to su otvoreno akcionarsko društvo i zatvoreno akcionarsko društvo.

Kao što smo napomenuli, kod nas najzastupljenija dva oblika privrednih subjekata su preduzetnik i d.o.o. Stoga je naša pažnja usmerena najviše na njih.

Registracija

Registracija privrednih subjekata se u svim slučajevima obavlja kod Agencije za privredne registre. Za preduzetnike ovaj proces je dosta jednostavniji.

Takse, odnosno naknada za registraciju, promenu ili gašenje za preduzetnika su dosta niže nego za d.o.o. Sam postupak je prilično jednostavan, potrebno je da prikupiš svu dokumentaciju, uplatiš odeređenu naknadu i sve to predaš u sedištu APR-a u Beogradu, nekoj od organizacionih jedinica, u opštini sa kojom Agencija ima zaključen sporazum ili da pošalješ poštom.

Potrudi se da raspitaš na vreme šta ti sve treba od dokumenata da ne bi bilo UTF1P (uvek ti fali jedan papir) :). Za registraciju biće ti potrebno:

  • jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registraciju u jedinstveni registar poreskih obveznika,
  • fotokopija lične karte za domaće fizičko lice, a za strana lica fotokopija pasoša,
  • ukoliko se preduzetnik registruje za obavljanje delatnosti za koju se traži prethodna dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa kao uslov za registraciju, potrebno je dostaviti i odgovarajuću dozvolu, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa u originalu ili overenoj kopiji,
  • dokaz o uplati naknade za osnivanje.

Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1500,00 dinara, što je dosta manje u odnosu na naknadu za d.o.o.

Kod nas se kao preduzetnik može registrovati i stranac, odnosno lice koje nema prebivalište u Srbiji. Međutim, za obavljanje ostalih poslovnih aktivnosti moraće da dobije boravišnu i radnu dozvolu.

U slučaju registracije delatnosti, bilo kakvih promena ili gašenja, preduzetnici, za razliku od d.o.o, nemaju obavezu da sačinjavaju akte.



Kada je u pitanju d.o.o, postupak je isti, s tim što će ti u ovom slučaju od dokumentacije biti potrebno:

  • jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika,
  • osnivački akt društva (odluka ili ugovor) sa overenim potpisima članova društva,
  • dokaz o identitetu članova društva (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),
  • odluka o imenovanju zastupnika ako nije određen osnivačkim aktom,
  • potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa overe,
  • potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,
  • dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću,
  • dokaz o uplati naknade za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta.Osnivač DOO može biti i strano fizičko i strano pravno lice i za obavljanje poslovnih aktivnosti nije u obavezi da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.

Visina naknade za d.o.o. je 4900,00 dinara, ali se prilikom prijave u registar mora platiti i naknada za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta u iznosu od 1000,00 dinara.

Osnivač d.o.o. može biti i strano fizičko i strano pravno lice i za obavljanje poslovnih aktivnosti nije u obavezi da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.

Namecheap.com

Naziv

Već sam napomenula da preduzetnik u svom poslovnom imenu obavezno mora imati vlastito ime i prezime, dok naziv može da ima, ali i ne mora. S druge strane, d.o.o. u svom nazivu ne mora da ima ime i prezime osnivača, ali mora imati naziv. 

Pre nego što počneš da prikupljaš bilo kakvu dokumentaciju, proveri da li je ime koje želiš za svoju firmu već registrovano ili izvrši rezervaciju imena jer može se desiti da ti APR odbije zahtev za naziv i ceo proces registracije vraća se na početak. To će za tebe značiti dodatni trošak ne samo novca već i vremena.

Da li neko ime već postoji možeš jednostavno proveriti u jedinstvenoj APR bazi, jednostavnim ukucavanjem tvog željenog imena. Ukoliko ime koje si odabrala već postoji u bazi, ne očajavaj, već svu svoju kreativnost uloži u smišljanje novog, originalnijeg naziva.

Na kraju krajeva, ukoliko iz nekog razloga naziv tvoje firme i naziv tvog brenda ne bude isti, to nije ni važno, važno je da si registrovala svoj biznis i da ti to otvara vrata za dalji razvoj i rast.

Što se tiče određivanja sedišta i pretežne delatnosti, nema značajnijih razlika između preduzetnika i d.o.o.

Ukoliko želi da posluje van sedišta, preduzetnik je dužan da kod APR registruje izdvojene prostorije, dok d.o.o. nema obavezu registracije.

Kada je u pitanju vođenje firme, preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti vođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, dok d.o.o. može imati jednog ili više direktora.

Odgovornost i kazne

Već sam napomenula da je odgovornost zapravo i najveća razlika između preduzetnika i d.o.o. Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, a u slučaju poreskih obaveza odgovara i imovinom svih punoletnih članova domaćinstva.

Kod d.o.o. to nije slučaj, jedina imovina kojom osnivač može da odgovara je upisani ulog. Pri registraciji, osnivač d.o.o. upisuje određeni ulog kod APR-a. Međutim, taj ulog ne mora biti veći od 100 dinara i naknadno se može povećavati. Preduzetnici nemaju obavezu uloga. Dakle, ukoliko budeš preduzetnica, nećeš biti u obavezi da ulaganje lične imovine u poslovne svrhe evidentiraš kod APR.

I kada su u pitanju kazne, preduzetnici su u znatno boljoj poziciji. Kazne za preduzetnike mogu biti u nekim slučajevima i deset puta manje od kazni za d.o.o. Dok će preduzetnik kao jedino odgovorno lice dobiti jedinstvenu kaznu, u slučaju d.o.o. propisuju se dve kazne, jedna za d.o.o, a druga za odgovorno lice.

Vođenje knjiga i porezi

Duga, uvek aktuelna, dilema među preduzetnicima je prosto ili dvojno knjigovodstvo?

Sva privredna društva, kao i preduzetnici (osim paušalaca – tj. onih koji porez na prihode od samostalne delatnosti plaćaju paušalno) imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga, odnosno beleženja svih prihoda, rashoda i promena u imovini, takođe i sastavljanja finansijskih izveštaja.

U poslovnim knjigama imaš crno na belo kako tvoja firma posluje, ko ti je dužan ili kome si ti dužna. Međutim, isto tako i država u svakom trenutku ima uvid u tvoje poslovanje, da li redovno plaćaš poreze itd.

Knigovodstvo može biti prosto, pri čemu se vode samo sve poslovne knjige ili složeno, koje je malo komplikovanije.

Preduzetnici imaju mogućmost da se opredele za jednu od ove dve opcije. Oni se takođe mogu opredeliti i za paušalno oporezivanje, što znači da ukoliko, recimo, tvoj godišnji promet ne prelazi cifru od 6 miliona, nemaš obavezu da dokazuješ državi koliki su ti prihodi i rashodi, već će država sama odrediti okvirno kolika je tvoja osnovica za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa. To će varirati od opštine na kojoj registruješ svoj biznis i šifre delatnosti, tj. proseka koji je određen za tu šifru delatnosti na toj opštini. Može se desiti da na nekoj opštini za tvoju šifru delatnosti paušal bude jako visok, posebno u većim i razvijenijim opštinama, gde ima puno jakih firmi registrovanih iz iste industrije, a na nekoj drugoj opštini da bude mnogo manje.

Paušal može za tebe biti sjajna opcija, a može biti i neprijatno iznenađenje ukoliko nisi dobro ukalkulisala sve. Rešenje od poreske o porezu koji ćeš plaćati možeš čekati i više od 6 meseci, pa ukoliko nisi znala koju cifru novca da izvajaš za ovo, može biti problem, jer imaš rok od 15 dana da platiš sve poreze koje ti odrede za period od otvaranja firme do momenta dostavljanja rešenja. Zato se konsultuj unapred kod poreskog savetnika na tvojoj opštini o opcijama koje su najbolje za tebe.

Za razliku od preduzetnika koji ima izbor, d.o.o. svoje knjige mora voditi po sistemu dvojnog knjigovodstva. U slučaju dvojnog knjigovodstva, preduzeća su dužna da svoje finansijske izveštaje predaju i javno objavljuju kod APR.

Porez na dobit, poznat i kao dohodak, predstavlja razliku između prihoda i rashoda i plaća se u oba slučaja, s tim što ukoliko se odlučiš da budeš preduzetnica, taj porez će biti 10%, a ukoliko osnuješ d.o.o, moraćeš da izdvojiš 15% od svojih prihoda.

Promena pravne forme i rad članova porodice

Treba da znaš da ukoliko se naknadno predomisliš, kao preduzetnica moći ćeš da promeniš svoj status u d.o.o, dok ukoliko osnuješ d.o.o, nećeš biti u mogućnosti da promeniš pravnu formu u preduzetnika.

Kao preduzetnica, ti ćeš zauvek ostati vlasnica svoje firme jer preduzetnici ne mogu menjati vlasnika, dok je kod d.o.o. to moguće. Isto tako, preduzetnici ne mogu imati bilo kakve statusne promene spajanja, pripajanja, podele ili izdvajanja, dok d.o.o. može.

Ukoliko želiš da uposliš nekog od članova porodice u slučaju da si registrovana kao preduzetnica, tvoji članovi porodice mogu biti radno angažovani bez prijavljivanja (ali samo da te menjaju dok si opravdano odsutna). U slučaju da se registruješ kao d.o.o, moraćeš da prijaviš članove svoje porodice.

Zatvaranje/brisanje iz registra

Znam, možda će ti zvučati smešno priča o zatvaranju firme, s obzirom na to da je još uvek nisi ni otvorila. Međutim, ovo je greška koju ljudi često prave kada registruju firmu. Ne uzimaju u obzir da se nekada mogu desiti i neke nepredviđene okolnosti.

Ukoliko bi, na primer, spletom nekih okolnosti bila prinuđena da privremeno zatvoriš firmu, ta mogućnost ti u slučaju d.o.o. neće biti dostupna, dok bi kao preduzetnica to mogla da uradiš na vremenski ograničen ili neograničen period.

To znači da možeš da otputuješ na Kubu, recimo, na godinu dana, a za to vreme tvoja firma biće u fazi mirovanja. U periodu “zamrzavanja” ne bi morala da plaćaš državi nikakve obaveze.

U slučaju brisanja iz registra APR, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja, bez čekanja. Jedini uslov je da je preduzetnik izmirio poreske obaveze, dok obaveze prema ostalim poveriocima mogu ostati neizmirene jer preduzetnik odgovara svojom vlastitom imovinom.

D.o.o. se iz registra može brisati isključivo postupkom likvidacije ili stečaja, pri čemu, da bi se uopšte sproveo postupak likvidacije, d.o.o. mora izmiriti svoje obaveze prema svim poveriocima i priložiti potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza.

Pridruži nam se na Facebook-u u grupi za žene preduzetnice

Kada sve rezimiramo, i stavimo na tas razloge za i protiv, ono što će na kraju presuditi su zapravo troškovi koji te očekuju kod svake opcije. Jer naravno poenta je da što više ostane u tvom džepu. Zbog toga je neophodno da dobro razmisliš i pokušaš (što racionalnije) da predvidiš potencijalne prihode, odnosno potencijal tvog biznisa, i tu se ponovo vraćamo na čuvene poreze.

Ukoliko si na samom početku svog biznisa, nisi još uvek testirala svoje tržište i nemaš predstavu šta te čeka ili očekuješ da će ti primanja biti mala, možeš da se registruješ kao preduzetnica koja se samostalno oporezuje. Ovde takođe imaš mogućnost izbora

  • samooporezivanje stvarnog prihoda
  • samooporezivanje sa isplatom lične zarade

U prvom slučaju bićeš u obavezi da svakog meseca plaćaš poreze i doprinose na neto dobit, što znači da porezi prate tvoju zaradu. To znači da ukoliko jedan mesec zaradiš, recimo, 50000, odbijaće ti se porez srazmeran tom iznosu, a ukoliko naredni mesec zaradiš 150000, odbiće ti se porez srazmeran tom iznosu.

Druga opcija takođe podrazumeva mesečno plaćanje poreza, samo što se u ovom slučaju taj porez plaća na iznos lične zarade koju, naravno, sama možeš da odrediš.

Kada si na samom početku i kada su tvoji prihodi još uvek simbolični, samooporezivanje je opcija za koju treba da se odlučiš za početak (jer, kao što smo rekli, kasnije uvek možeš da promeniš pravnu formu 😉 ).

Ukoliko si se, na primer, odlučila da kreneš u proizvodnju kolača i tvoja procena je da u prvih godinu dana prihodi neće prelaziti 6 miliona, ali ćeš imati prihode u kontinuitetu, registruj se kao paušalac. Kao paušalac nisi u obavezi da angažuješ knjigovođu (rešavaš se tog troška :)) i ne moraš da mozgaš o poslovnim knjigama, već svu svoju energiju možeš da usmeriš na razvoj svog biznisa. Takođe, možeš slobodno da raspolažeš svojom gotovinom i nikom ne polažeš račune za to.

Mana je to što mesečna visina poreza koju ćeš plaćati zavisi isključivo od procene poreskih službenika. Dakle, plaćaš isti iznos svakog meseca, bez obzira na to da li zarađuješ ili ne. Zbog toga bi bilo poželjno da su ti primanja konstantna.

Ostaje nam još pitanje kada osnovati d.o.o. Kladim se da bi mnoge od nas želele da budu vlasnice nekog d.o.o, međutim, dobro razmisli u ovom slučaju. Da li će tvoji prihodi biti dovoljno veliki da dva puta platiš porez i da ti ostane dovoljno? Dva puta porez??? Da, da. U slučaju d.o.o. na kraju svake godine u obavezi si da platiš porez na dobit o kome smo iznad pričale, ali takođe i porez na podizanje dobiti koji je 15 %.

Takođe, i u ovom slučaju na raspolaganju su ti dve mogućnosti:

  • da se zaposliš u svojoj firmi i primaš platu za to
  • da se ne zaposliš u svojoj firmi, već samo budeš direktor

Prvi slučaj je idealan za tebe ukoliko je tvoja ideja genijalna, imaš već ugovorene neke poslove i planiraš da zaposliš još ljudi. Međutim, ukoliko si već negde zaposlena i još uvek ne želiš da se odrekneš svog posla, druga opcija je prava stvar za tebe. Možeš da osnuješ firmu i polako je razvijaš, a onda jednog dana, ukoliko želiš, možeš raditi i u svojoj firmi.

Toliko za danas.:) Nadam se da smo ti bar malo razjasnile neke pojmove. Ukoliko imaš bilo kakva dodatna pitanja, slobodno nam piši u komentarima ili na mail, a možeš nam se pridružiti i u grupi na Facebook-u

Nevena Čkonjević

Avanturista i pozitivac. Diplomirani politikolog, trenutno menadžer u jednoj firmi. U priču sa online marketingom i bloggingom uplovila totalno slučajno i zaljubila se. Obožava sve što je vezano za organizaciju i pametno korišćenje vremena, od online i mobilnih aplikacija do kreativnih offline rešenja, kako bi mogla da ima vremena za sebe i svoje prijatelje. U slobodno vreme guru dobrog provoda, ponosna vlasnica 185cm, minus 2 dioptrije i dugih noktiju. :)

Pogledaj sve postove ovog autora
  • Jelena P

    Koristan članak. Sa nekim stvarima sam već bila upoznata, ali sa nekim i nisam. Hvala 🙂

    • Nevena Čkonjević

      Jelena jako mi je drago da ti je post bio od pomoći! veliki poudrav! 🙂